PROSTI BROJEVI I FAKTORIZACIJA
Za neki prirodan broj kažemo da je prost, ako je deljiv samo sa 1 i sa samim sobom. Posmatrajmo sledeći problem:
Odrediti sve proste brojeve na intervalu od a do b.
Ovaj problem se često javlja u rešavanju nekih složenijih zadataka.
Jedan od mogućih algoritama za rešenje:
Posle učitanih brojeva a i b prolazi se redom kroz sve brojeve na ovom intervalu koristeći for ciklus.
Za svaki od tih brojeva proverava se da li je prost i ako jeste ispisuje se.
Provera da li je broj prost(metoda):
Ako je 1 ili 2 broj je prost. Ako nije uvedemo bool promenljivu koja se u početku postavi na true. To znači da pretpostavljamo da će broj biti prost. Kroz ciklus menjamo delioc počev od dva pa sve dok ne naiđemo na onaj, sa kojim će ispitivani broj biti deljiv. Kad naiđemo na takav, prekidamo ciklus. Ako je poslednji delioc manji od ispitivanog broja, onda znači da broj nije prost, jer je deljiv sa još nekim brojem osim sa jedinicom i sa samim sobom(definicija prostih brojeva).
U tom slučaju bool promenljivu treba promeniti na false.
Dakle povratna vrednost metode će biti true, ako je broj prost ili false ako nije.
Ovaj problem se često javlja u rešavanju nekih složenijih zadataka.
Jedan od mogućih algoritama za rešenje:
Posle učitanih brojeva a i b prolazi se redom kroz sve brojeve na ovom intervalu koristeći for ciklus.
Za svaki od tih brojeva proverava se da li je prost i ako jeste ispisuje se.
Provera da li je broj prost(metoda):
Ako je 1 ili 2 broj je prost. Ako nije uvedemo bool promenljivu koja se u početku postavi na true. To znači da pretpostavljamo da će broj biti prost. Kroz ciklus menjamo delioc počev od dva pa sve dok ne naiđemo na onaj, sa kojim će ispitivani broj biti deljiv. Kad naiđemo na takav, prekidamo ciklus. Ako je poslednji delioc manji od ispitivanog broja, onda znači da broj nije prost, jer je deljiv sa još nekim brojem osim sa jedinicom i sa samim sobom(definicija prostih brojeva).
U tom slučaju bool promenljivu treba promeniti na false.
Dakle povratna vrednost metode će biti true, ako je broj prost ili false ako nije.
int main()
{
long long a,b,c=0;
cin >> a >> b;
for(int i=a;i<=b;i++){
if(isProst(i)){
cout << i << " ";
c++;
if(c%10==0)cout << endl;
}
}
return 0;
}
{
long long a,b,c=0;
cin >> a >> b;
for(int i=a;i<=b;i++){
if(isProst(i)){
cout << i << " ";
c++;
if(c%10==0)cout << endl;
}
}
return 0;
}
#include < iostream >
using namespace std ;
bool isProst(long long b){
if(b==1 || b==2)
return true;// 1 i 2 su prosti brojevi
bool r=true;
long d=2;
/* Trazi broj koji je delilac broja b na segmentu od 2 do b*/
while(b % d != 0 )// Uslov petlje je da b nije deljiv sa d
{
d++;
}
if(d < b)
r=false;
return r;
}
int main(){
long long a, b ,c=0;
for(int i=a; i <= b; i++)
{
if(isProst(i))
{
cout << i << " ";
c++;
if(c % 10 == 0)
cout << endl;
}
}
}
Ovaj algoritam je previše spor za velike brojeve > 10^9. Najveći broj iteracija je ovde n, a može biti i manji ako ranije naiđemo na broj koji je deljiv sa ispitivanim brojem, a da nije 1 ili n, U tom slučaju se ranije završava while petlja u kojoj se vrši provera.
Postoji način da se određivanje da li je broj prost ubrza, što je objašnjeno dalje u tekstu.
Postoji način da se određivanje da li je broj prost ubrza, što je objašnjeno dalje u tekstu.
Svođenje broja iteracija sa n na √n
Ako malo bolje analiziramo delioce nekog broja možemo uočiti da ako je d delioc nekog broja n i n/d će takođe biti delioc tog istog broja. Npr. broj 6 je delioc broja 42, ali takođe je i broj 7=42/6. Može se dalje uočiti da bar jedan od ova dva delioca mora biti manji ili jednaki od √n. U slučaju da su oba delioca jednaka, broj n je njihov potpun kvadrat, a vrednost oba delioca je tačno jednaka √n
Na osnovu ovog možemo zaključiti da je potreban broj provera da li je broj n prost najviše jednak √n
#include < iostream >
using namespace std ;
bool isProst(long long n)
{
if(n==1)
return false;
long long d=2;
while(d*d<=n){
if(n % d == 0)
{
return false;
}
d=d+1;
}
return true;
}
int main()
{
long long a, b ,c=0;
for(int i=a; i <= b; i++)
{
if(isProst(i))
{
cout << i << " ";
c++;
if(c % 10 == 0)
cout << endl;
}
}
}
Pogledajmo funkciju koja proverava da li je poslat broj n prost. Prvo se proverava da li je n jednako 1. Ako jeste izlazi se iz funkcije i vraća odgovor false. Ostali potencijalni delioci za koje se vrši provera su od 2 dok se ne naiđe na broj koji je deljiv sa n ili u najgorem slučaju do n ^ 1/2 uključujući i n ^ 1/2. Ako se kroz while naiđe na broj koji je deljiv izlazi se iz funkcije sa povratnom vrednošću jednakoj false, jer u tom slučaju broj nije prost.
Algoritam ispitivanje da li je broj prost koristeći 6k+1 teoremu
Ova teorema kaže da je svaki prost broj veći od 3 oblika ili 6k+1 ili 6k-1. Ovo može ubrzati prethodni algoritam tako da se provera da li je broj prost vrši samo za brojeve oblika 6k+1 i 6k-1.
#include < iostream >
using namespace std ;
bool isProst(long long b)
{
if(n==1)
return false;
if(n==2 || n==3)
return true;
long long k=1;
while((6*k-1)*(6*k-1)<=n)
{
if(n % (6*k-1) == 0 || n % (6*k+1) == 0)//Ispituje samo oblike 6k+1 i 6k-1, k=1,2,3...
{
return false;
}
k=k+1;
}
return true;
}
int main()
{
long long a, b ,c=0;
for(int i=a; i <= b; i++)
{
if(isProst(i))
{
cout << i << " ";
c++;
if(c % 10 == 0)
cout << endl;
}
}
}
Određivanje svih delioca nekog broja
Odrediti sve delioce nekog broja može se takođe rešiti ispitavanjem redom svih brojeva, koji su manji od n. Ovo je kao smo u prethodnom tekstu rekli, ispravno samo za brojeve do maksimalno 10 ^9. Određivanje svih delioca treba razlikovati od faktorizacije. U prvom slučaju određujemo brojeve sa kojim je deljiv neki broj n i delioce pišemo svaki po jedan put. Npr za n=12 bi bilo:
Delioci broja 12: 1,2,3,4,6,12
Faktorizacija bi bila da napišemo proizvod delilaca koji bi dali broj n. Za n=12, faktorizacija bi značila:
12=1*2*2*3
Kod određivanja delioca, kao i kod određivanja prostih brojeva, važi zaključak da je dovoljno ispitati brojeve maksimalno do vrednosti n ^1/2. Svaki delioc d ima svog para n/d. Ovo se vodi na slici 1. Na primer delioci broja 12: 1 i 12, 2 i 6, 3 i 4. Delioci broja 16 su: 1 i 16, 2 i 8, 4 i 4. Dakle ovde vidimo da je 4 u paru sa samim sobom i da je 4=16^1/2.
Delioci broja 12: 1,2,3,4,6,12
Faktorizacija bi bila da napišemo proizvod delilaca koji bi dali broj n. Za n=12, faktorizacija bi značila:
12=1*2*2*3
Kod određivanja delioca, kao i kod određivanja prostih brojeva, važi zaključak da je dovoljno ispitati brojeve maksimalno do vrednosti n ^1/2. Svaki delioc d ima svog para n/d. Ovo se vodi na slici 1. Na primer delioci broja 12: 1 i 12, 2 i 6, 3 i 4. Delioci broja 16 su: 1 i 16, 2 i 8, 4 i 4. Dakle ovde vidimo da je 4 u paru sa samim sobom i da je 4=16^1/2.
Slika 1:Delioci broja n, prikaz parova delioca brojeva 12 i 16
Program koji određuje sve delioce broja n:
#include < iostream >
#define DIM 100
using namespace std ;
int d[DIM];
long long sviDelioci(long long n)
{
long long m=0;
long long i=1;
while(i*i < n)
{
if(n % i == 0)
{
d[m+1]=i;
d[m+2]=n/i;
m=m+2;
}
i=i+1;
}
if(i*i == n)
{
m=m+1;
d[m]=i;
}
return m;
}
int main()
{
long long N,m;
cin >> N;
m=sviDelioci(N);
for(int i=1;i<=m;i++){
cout << d[i] << endl;
}
}
Faktorizacija broja N
Faktorizacija nekog broja je njegovo rastavljanje na proste činioce tj. Neki broj N napisati u obliku:
Za razliku od određivanja svih delioca kod koga se ispituje deljivost svih brojeva od 2 do n ^ 1/2 i ako je potencijalni delilac deljiv, prelazi se na sledeći delilac, što se odrađuje u delu koda koji je prethodno prikazan:
while(i*i < n)
{
if(n%i==0)
{
d[m+1]=i;
d[m+2]=n/i;
m=m+2;
}
i=i+1;
}
if(i*i==n)
{
m=m+1;
d[m]=i;
}
{
if(n%i==0)
{
d[m+1]=i;
d[m+2]=n/i;
m=m+2;
}
i=i+1;
}
if(i*i==n)
{
m=m+1;
d[m]=i;
}
kod faktorizacije je potrebno ponavljati proces deljenja sa istim deliocem dokle god je ostatak deljenja broja n deljiv sa potencijalnim deliocem d. Rešenje algoritma bi moglo biti:
#include < iostream >
#define DIM 100
using namespace std ;
int a[DIM];
int p[DIM];
int faktorizacija(int n)
{
int k=0;
int d=2;
while (d*d<=n) {
if(n % d == 0){
k=k+1;
a[k]=0;//Izlozilac koji se pamti u nizu
p[k]=d;
while(n % d==0){
n=n/d;
a[k]=a[k]+1;
}
}
d=d+1;
}
if(n>1){
k=k+1;
p[k]=n;
a[k]=1;
}
return k;
}
int main()
{
int N,k;
cin << N;
k=faktorizacija(N);
for(int i=1; i<=k; i++)
{
for(int j=1; j<=a[i]; j++) {
cout << p[i] << endl;
}
}
}
